Bukovača

Šešir prečnika 5-18cm, u mladih izbočen, zatim ispružen, ekscentričan, školjkasto-lepezastog oblika, do drške ulegnut, sjajan, siv i smeđ. Listići beli, kasnije sivkasti pa žućkasti, gusti, dugi, obrasli u dršci, spuštaju se niz stručak. Drška 2-4cm duga, bela, puna, prema dnu uža i dlakava, koso ekscentrično se spaja sa šeširom.

Meso belo, čvrsto, kasnije žilavo i drvenasto, prijatnog ukusa i mirisa. Spore u masi ljubičasto sive.Veoma česta gljiva. Raste busenasto, u prirodi na panjevima (najčešće bukve i divljeg kestena) i živom listopadnom drveću, u kasnu jesen i zimi, odnosno od avgusta do novembra. Uspešno se uzgaja na slami.

Ovo je jestiva gljiva, zamena sa otrovnim gljivama nije moguća.Bukovača je ukusna, jestiva pečurka i odličan dodatak ishrani. Kao pečurka jača imunitet, vekovima su je koristili Kinezi, a krajem prošlog veka počela je da se koristi i u Evropi. Što se tiče nutritivnih svojstava, Bukovača sadrži vitamine B1 i B2, minerale (posebno gvožđe), kao i antioksidante. Masnoće koje sadrži su uglavnom nezasićene i njihov nivo je nizak, a kvalitet proteima je skoro jednak onom koji poseduju proteini životinjskog porekla.

U svom sastavu Bukovača ima niz vitamina: B, D, C, K, proteine, mineral-jod, selen, natrijum, kalijum, cink, fosfor, gvožđe. Pored toga, sadrži i hlorofil koji ubrzava regeneraciju ćelija. Zbog ovih osobina Bukovača pokazuje dejstvo u borbi protiv povišenog krvnog pritiska, povišenog nivoa  holesterola, infekcija i oslabljenog imuniteta. Kinezi su je koristili za ublažavanje bolova i relaksaciju mišića, kod ukočenosti ekstremiteta i tetiva, kod loše cirkulacije.

Preporučena dnevna doza je 3-9 grama suve bukovače u toku dana.